Tvoja digitalna senka: Zašto je tvoj digitalni otisak važniji nego što misliš
Da li si nekad pretraživao/la nešto na internetu i odjednom dobio/la utisak da ti svuda iskaču reklame za tu istu stvar? Ne, nisi lud/a – internet te posmatra. Svaki klik, skrolovanje, sviđanje i deljenje ostavlja trag. Taj trag predstavlja tvoj digitalni otisak i priča priču o tebi – čak i kada misliš da si tu samo da posmatraš.
Digitalni otisak su podaci koje ostavljaš iza sebe onlajn – bilo da objaviš nešto, klikneš da ti se nešto sviđa ili samo čitaš. Evropsko udruženje za interese gledalaca (EAVI) definiše ga kao „trag od podataka koje korisnici ostavljaju za sobom kada koriste internet” (EAVI, n.d.). Neki od njih su očigledni, poput tvojih objava na Instagramu. Međutim, neki od tih podataka se čuvaju tiho u pozadini – kao na primer informacija koliko se dugo zadržavaš na određenom snimku ili informacija o tvojoj lokaciji koju ubeleži aplikacija na koju si zaboravio/la.
Postoje dva tipa digitalnih otisaka:
- Aktivni – sadržaj koji svesno objaviš, podeliš ili pošalješ.
- Pasivni – informacije koje se prikupljaju bez tvog direktnog uključivanja (kolačići, praćenje lokacije, ponašanje u pretraživaču i sl).
Zašto je digitalni otisak važan?
Zato što ti podaci nisu samo uskladišteni negde. Oni se koriste – koriste ih tehnološke kompanije, oglašivači, pa čak i političke kampanje. Da li se sećaš skandala „Cambridge Analytica”? Tada su lični podaci prikupljeni i iskorišćeni da bi se manipulisalo glasačima – većina ljudi nije ni shvatila da je dala pristup svojim ličnim podacima (Cadwalladr & Graham-Harrison, 2018).
Rezultati istraživanja pokazuju da mnogi mladi ljudi ne razumeju u potpunosti kako se njihovi podaci koriste i kako da kontrolišu pristup svojim podacima. Ipak, tvoj digitalni identitet može da utiče na tvoje prijave za posao, mentalno zdravlje, čak i na tvoju bezbednost onlajn (Acquisti, Brandimarte, & Loewenstein, 2015).
Šta možeš da uradiš po tom pitanju?
Dobre vesti su da nisi bespomoćan/na. Postoji nekoliko lakih koraka koji možeš preduzeti da se zaštitiš:
- koristi jake i jedinstvene lozinke,
- uključi dvofaktorsku autentifikaciju,
- ograniči pristup aplikacijama (aplikaciji za baterijsku lampu ne treba pristup tvojim kontaktima),
- čisti redovno svoje kolačiće,
- isprobaj pretraživače koji su fokusirani za zaštitu privatnosti poput DuckDuckGo ili Brave.
Kao što je Edvard Snouden jednom rekao „Privatnost nije nešto što treba skrivati. Privatnosti je nešto što treba zaštititi”. (Snowden, 2016).
To se ne odnosi samo na nas kao pojedince. I sistem treba da se primeni. Zakoni poput Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u EU zahtevaju više transparentnosti i kontrole. Ipak, prvi korak je osvestiti važnost digitalnog otiska i biti informisan/a – tada medijska pismenost postaje tvoja supermoć.
U svetu koji je prepun buke, tvoj digitalni otisak glasno govori o tebi. Postaraj se da govori ono što želiš.
Reference:
EAVI. (n.d.). Are you aware of your Digital Footprint?. EAVI. https://eavi.eu/are-you-aware-of-your-digital-footprint/
Confessore, N. (2018, April 4). Cambridge Analytica and Facebook: The scandal and the fallout so far. The New York Times. https://www.nytimes.com/2018/04/04/us/politics/cambridge-analytica-scandal-fallout.html
Cadwalladr, C., & Graham-Harrison, E. (2018, March 17). Revealed: 50 million Facebook profiles harvested for Cambridge Analytica in major data breach. The Guardian. https://www.theguardian.com/news/2018/mar/17/cambridge-analytica-facebook-influence-us-election
Acquisti, A., Brandimarte, L., & Loewenstein, G. (2015). Privacy and human behavior in the age of information. Science, 347(6221), 509–514. https://doi.org/10.1126/science.aaa1465
Snowden, E. (2016, September 16). Read Edward Snowden’s moving speech about why privacy is “something to protect”. Vanity Fair. https://www.vanityfair.com/hollywood/2016/09/edward-snowden-privacy-speech