Pitali smo 53 edukatora u oblasti medijske pismenosti iz 6 zemalja kakve izazove imaju i koji su im saveti za unapređenje nastave. Da li vas zanimaju njihovu odgovori?

Materijali u okviru projekta „Pixel Media” razvijaju se uzimajući u obzir mišljenje edukatora kako bi se osiguralo da mogu biti lako upotrebljeni u praksi. Pre nego što krenemo u diskusiju o rezultatima, hajde da damo kontekst.

Fokus grupa ili detaljan grupni intervju je jedna od najčešće korišćenih metoda u društvenim naukama i definiše se kao „istraživački alat zasnovan na strukturisanoj i fokusiranoj diskusiji sa malom grupom ljudi, koju vodi moderator radi dobijanja kvalitativnih podataka uz potrebu pitanja otvorenog tipa” (Al-Ababneh, 2018). Fokus grupe se često koriste da bi se dobio detaljniji uvid na određenu temu u kontrolisanom okruženju, što je upravo ono što čega smo i mi koristili ovaj alat.

Ova tehnika se počela češće upotrebljavati posle Drugog svetskog rata i veruje se da je potekla iz Centra za radio istraživanja na Univerzitetu Kolumbija 1941. godine, gde je Robert Merton sprovodio studije da bi procenio reakcije publike na radijske programe (Stewart, D. W., & Shamdasani, P. N., 1990). Od tada, fokus grupe postale su standardni alat za prikupljanje kvalitativnih podataka u različitim poljima istraživanja, uključujući obrazovanje. Tokom 2025. godine, u okviru projekta „Pixel Media”, koristili smo ovu metodu da bismo bolje shvatili potrebe edukatora – pre svega u kontekstu medijske pismenosti.

Svaki od partnera na projektu „Pixel Media” sproveo je svoju fokus grupu sa edukatorima između aprila i juna 2025. godine:

– YuzuPulse (Turkoan, Francuska),

– Odsek za obrazovne studije „G. M. Bertin”, Univerzitet u Bolonji (Bolonja, Italija),

– Fondacija za preduzetništvo, kulturu i obrazovanje (Sofija, Bugarska),

– LogoPsyCom SCS (Mons, Belgija),

– Omladinski savez udruženja OPENS (Novi Sad, Srbija),

– RINOVA (Malaga, Španija).

Svih šest fokus grupa pratilo je delimično strukturisani upitnik i uključilo predavače sa iskustvom u nastavi medijske pismenosti, građanskog vaspitanja, integraciji tehnologija ili povezanim predmetima (iz vladinih struktura, nevladinog sektora i trenere stručnjake).

Glavni cilj je bio da se edukatori stave u prvi plan i da se dobije bolji uvid u njihova opažanja i iskustvo kada je reč o nastavi u oblasti medijske pismenosti. Interaktivna priroda fokus grupe podstakla je učesnike da se nadovezuju jedni drugima na ideje, što je dovelo do boljeg razumevanja izazova u obrazovanju kao i do zajedničkog rada na mogućim rešenjima za te izazove. Takav pristup nam je omogućio da prepoznamo potrebe i edukatora i učenika na osnovu povratnih informacija koje su dali edukatori.

Digitalno okruženje je prepoznato kao prioritet sa obe strane. Zbog toga su izazovi poput generacijskog jaza i protoka informacija prepoznati i od strane nastavnika i od strane učenika.